Prolazak sumom Striborovom

Umor

          Umor

Osecam kroz vetar kako stize jesenji dah
zabodi zube u srce moje isisaj taj otrov sto dugo me muci
isisaj ispljuni moj strah
Tako sam umoran od ovog krsta sto na ledjima nosim sam
reci ces kriv sam mozda i jesam ali ja to zaista ne znam

I sta znaci biti srecan, kad je sreca prolazna stvar
i dok se drugi raduju zutilu mom
u meni tinja tuge zar

Obruc oko grudi i glave me steze
ruke ka nebu nekontrolisano lete
misli u glavi sve tise zbore
zelim osmeh kao kad sam bio dete

i ova noc u nizu jos jedna
i sat sto kuca slova na papiru
i dusa u kutiji jadna i bedna
skapala samocom,ljubavi zedna

Znam otvoricu oci kad prestane samoca
znam otvoricu oci kad svane dan
tek tada mozda bicu svestan
da je ovo samo ruzan san